Kako registrovati domen i povezati ga sa hostingom

AAko vam treba samo redosled koraka, izgleda ovako: (1) proverite da li je željeni domen slobodan kod registrara; (2) registrujete ga na svoje ime, najčešće na godinu dana; (3) uzmete hosting paket; (4) na domenu podesite nameservere koje vam je dao hosting provajder, ili ručno unesete A i druge DNS zapise; (5) sačekate DNS propagaciju, koja zna potrajati od par minuta do nekoliko sati; (6) uključite SSL sertifikat kada se sajt učita na domenu. Sve ostalo u tekstu su detalji o tome šta tačno radi koji korak i gde stvari najčešće zapnu.

Domen je naziv koji ljudi pamte i kucaju u pregledač. Hosting je prostor na serveru gde žive fajlovi sajta, baza i nalozi za poštu. Same za sebe, te dve stvari ne znaju jedna za drugu. DNS je sistem koji ih povezuje: za dato ime vraća IP adresu servera, plus zapise potrebne za email, verifikaciju ili podomene.

Detaljnije objašnjenje razlike između domena i hostinga, sa primerima šta tačno radi koja strana, pokriveno je u tekstu domen i hosting, koja je razlika.

Pri izboru naziva domena, nekoliko stvari kasnije štedi vreme:

• kratak je lakši za izgovor i diktiranje preko telefona
• izbegavajte naslagane crtice i brojeve umesto slova, jer komplikuju usmeno prenošenje
• proverite kako se naziv čita kada se ukuca u jednom dahu, bez razmaka
• za lokalnu firmu koja radi pretežno u Srbiji, .rs ima smisla i jasno govori odakle ste
• .com je univerzalan i prepoznatljiv, koristan kad ciljate i regionalno tržište
• ne uzimajte naziv koji liči na već poznati brend, posebno ne sa drugačijim nastavkom, jer se time stvara zabuna i pravni rizik

Razlike između nastavaka i kako su organizovani po grupama (gTLD, ccTLD, novi TLD-ovi) objašnjene su u tekstu o TLD domenima.

Dostupnost se proverava kroz registrar, odnosno kompaniju koja je akreditovana da upiše domen u zvaničnu bazu odgovarajućeg registra (RNIDS za .rs, Verisign za .com i tako dalje). Forma za pretragu na sajtu registrara odmah pokaže da li je naziv slobodan, ko je trenutni vlasnik ako nije, i koja je cena registracije.

Na NIJEFILA sajtu, pretraga i registracija domena radi se preko ugrađene forme koja podržava nekoliko najtraženijih nastavaka. Ako je naziv slobodan, dodajete ga u korpu i kupujete na željeni period.

Registracija je formalni upis vašeg naziva u bazu registra određenog TLD-a, na ime kontakta koje navodite. Period je obično jedna godina, ali se uzima i više godina odjednom. Domen ne traje doživotno; morate da ga obnavljate pre isteka, jer u suprotnom prelazi u period grejs roka, pa u redemption, i na kraju nazad u slobodan pool.

U trenutku registracije, sam domen ne prikazuje sajt. On samo postoji kao zapis u registry bazi, sa podacima o vlasniku i početnim nameserverima. Sajt postaje vidljiv tek kada se nameserveri (ili DNS zapisi) podese tako da pokazuju na neki funkcionalan hosting paket.

Dva načina su uobičajena. Oba rade; razlika je u tome ko drži DNS zonu, skup zapisa za vaš domen.

Povezivanje preko nameservera

Najjednostavniji način je da na domenu podesite nameservere hosting provajdera. Tada DNS zona živi kod hostinga, koji sam upisuje A, MX, TXT i ostale zapise na ispravne vrednosti.

shell
ns1.nijefila.rs
ns2.nijefila.rs

Promena se radi u nalogu kod registrara, u sekciji koja se obično zove Nameservers, DNS Management ili DNS / NS records. Posle čuvanja, treba malo vremena da nameserveri budu primećeni svuda, zato je sledeći korak propagacija.

Povezivanje preko DNS zapisa

Drugi pristup je da ostanete na nameserverima registrara (ili treće strane poput Cloudflare-a), a hosting povežete ručnim unosom zapisa u DNS zonu. Ovaj raspored je čest kada želite da DNS držite na jednom mestu, a sajt na drugom.

• A zapis vodi domen na IPv4 adresu hosting servera
• AAAA radi isto, ali za IPv6
• CNAME se koristi za poddomene (najčešće www), pokazuje na drugo ime, ne na IP
• MX zapisi vode email za vaš domen ka serveru za poštu
• TXT zapisi nose dodatne informacije, recimo SPF, DKIM i DMARC za email autentikaciju

Kompletan pregled tipova zapisa i kako se čitaju nalazi se u tekstu DNS zapisi: A, AAAA, CNAME, MX, TXT, SPF, DKIM i DMARC.

Promene u DNS zoni nisu odmah vidljive svuda u svetu. Razlog je TTL (time-to-live), parametar koji kaže rekurzivnim resolverima koliko sekundi smeju da čuvaju odgovor u kešu pre nego što ponovo pitaju autoritativne servere. Dok stari TTL ne istekne, korisnik koji je nedavno tražio vaš domen i dalje vidi staru vrednost.

U praksi, jedan korisnik može da vidi novi sajt već za par minuta, drugi tek nakon nekoliko sati. Pravilo palca je sačekati 24 do 48 sati pre nego što se proglasi da nešto ne radi. Ako kompletan sajt menjate na drugi hosting, korisno je TTL pre seobe spustiti na nisku vrednost (npr. 300 sekundi) da promena ide brže. Detaljnije o tome u tekstu kako prebaciti sajt na novi hosting.

SSL sertifikat se izdaje za određeni domen, a izdavanje funkcioniše tako što hosting (ili neki drugi sistem) dokazuje da kontroliše taj domen. Zato je redosled važan: SSL se uključuje tek kada domen već pokazuje na hosting i kada se otvara na ispravnoj IP adresi.

Let's Encrypt je besplatan, automatski izdavač sertifikata koji koristi većina kontrolnih panela, uključujući DirectAdmin. Sertifikat se izdaje i obnavlja sam, bez ručnog rada. Pregledači označavaju HTTP kao nesiguran, pa nema razloga da sajt ostane bez HTTPS-a. Više o tome zašto je SSL sertifikat važan i kako se ponaša u pregledaču.

Domen istovremeno može da nosi sajt i email, jer to su odvojeni DNS zapisi: sajt prati A i CNAME, email prati MX. Kada na svom domenu postavite poštu, dobijate adrese tipa info@vasadomena.rs, koje deluju ozbiljnije od adresa na javnim servisima.

Email zahteva i autentikacione zapise. SPF kaže koji serveri smeju da šalju poštu u ime vašeg domena, DKIM digitalno potpisuje poruke, DMARC određuje šta se radi sa porukama koje ne prođu te provere. Bez tih zapisa, šanse da poruke završe u spam folderu su veće, što je tema posebnog teksta o postavljanju poslovnog email-a na sopstvenom domenu.

Većina problema sa domenom i hostingom ne dolazi od egzotičnih grešaka, već od nekoliko stvari koje se uvek iznova ponavljaju:

• domen kupljen, ali hosting nije, pa adresa otvara parking stranicu registrara
• nameserveri nisu menjani, pa domen i dalje stoji na default vrednostima kod registrara
• A zapis pokazuje na staru IP adresu sa prethodnog hostinga, koji više nije aktivan
• SSL nije uključen, pa pregledač pokazuje upozorenje o nesigurnoj vezi
• email je prestao da radi posle promene nameservera jer MX zapisi nisu prebačeni na novu DNS zonu
• domen nije obnovljen na vreme, pa sajt i email odjednom prestanu da rade

Recimo da firma „Moja Domena d.o.o.“ želi sajt na mojadomena.rs i poslovne adrese tipa info@mojadomena.rs. Sled koraka:

• registracija mojadomena.rs kod registrara na podatke firme
• kupovina hosting paketa koji uključuje email naloge
• podešavanje nameservera hosting provajdera na domenu
• provera DNS-a (A zapis pokazuje na server, MX na poštanski server)
• uključivanje SSL-a kroz panel hostinga, kada sajt već radi na domenu
• kreiranje info@mojadomena.rs i postavljanje SPF, DKIM i DMARC zapisa

Posle ovog niza, sajt se otvara preko https://mojadomena.rs, a pošta poslata na info@mojadomena.rs stiže u sanduče na hostingu.

Ako vam pojmovi kao nameserver, DNS zona, MX zapis i SSL deluju mutno, prirodnije je taj deo prepustiti tehničkoj podršci. Pogrešno upisana cifra u A zapisu ili slučajno obrisan MX ume da obori sajt ili email na sate dok se ne pronađe uzrok.

Ako želite da domen, hosting i email budu podešeni bez ručnog čačkanja DNS-a, NIJEFILA podrška može da pomogne oko registracije i povezivanja, kao i oko prebacivanja DNS zone i provere posle seobe.

Da li mogu da imam domen bez hostinga?

Da. Domen može da postoji i bez aktivnog hostinga; tada samo stoji u registry bazi na vaše ime. Bez hostinga, kucanjem domena ne otvara se sajt, već default stranica registrara ili greška u pregledaču, u zavisnosti od podešavanja nameservera.

Da li mogu da imam hosting bez domena?

Tehnički, da. Sajt može da radi preko privremene adrese koju daje hosting (na primer poddomen provajdera) ili samo preko IP adrese. Ipak, za bilo kakvu ozbiljnu upotrebu trebaće vam i domen, jer korisnici ne pamte IP adrese, a HTTPS i email skoro uvek se vežu za naziv.

Koliko traje registracija domena?

Sama registracija, kao zapis u bazi registra, dešava se za par minuta. Domen je odmah vaš. Vreme do kog su nameserveri vidljivi širom interneta zavisi od TTL-a i može biti par minuta ili više sati, što je zapravo DNS propagacija, a ne registracija.

Koliko traje DNS propagacija?

Najčešće od nekoliko minuta do nekoliko sati. Granica koja se obično spominje u literaturi je 24 do 48 sati, kao gornji okvir. Dužina zavisi od TTL vrednosti starih zapisa, ponašanja rekurzivnih resolvera kod provajdera, i toga koliko često korisnik koji testira osvežava svoj keš.

Da li promena nameservera može da pokvari email?

Može, ako se ne misli i na MX zapise. Kada se domen prebaci na nove nameservere, kreće se od prazne ili default DNS zone kod novog provajdera. Ako tamo nije ručno (ili automatski) upisan ispravan MX, pošta odjednom prestane da stiže. Provera MX zapisa pre i posle prebacivanja je obavezna kada postoji aktivan email.