# Šta su TLD domeni i kako funkcionišu .com, .rs, .org i novi domeni [Izvor](https://nijefila.rs/blog/tld-domeni) · [Nikola Filić](https://nijefila.rs/o-nama#nikola-filic) Objavljeno: 2026-05-14 · Poslednja tehnička provera: 2026-10-04 Kada korisnik otvori web sajt, uređaj koristi DNS sistem da pronađe server na kome se taj sajt nalazi. Domeni su organizovani hijerarhijski, a deo adrese koji se nalazi na kraju naziva se TLD (top-level domain). U adresi example.com TLD je .com, dok je u adresi example.rs TLD .rs. TLD domeni su najviši nivo DNS hijerarhije i nalaze se neposredno ispod root zone interneta. ## Kako funkcioniše DNS hijerarhija DNS sistem je hijerarhijski. Na vrhu se nalazi root zona, zatim TLD domeni, pa domeni drugog nivoa i poddomeni. Sama hijerarhija i format DNS poruka opisani su u standardima [RFC 1034](https://datatracker.ietf.org/doc/html/rfc1034) i [RFC 1035](https://datatracker.ietf.org/doc/html/rfc1035) iz 1987. godine. U adresi `www.example.com` hijerarhija ima četiri nivoa: `.com` je TLD, `example` je domen drugog nivoa, a `www` je poddomen. Iznad svega stoji root zona, koja se u tekstu obično prikazuje kao tačka na kraju (`www.example.com.`). DNS rezolveri koriste ovu strukturu da pronađu autoritativne servere za svaki nivo i na kraju dobiju IP adresu sajta. ## Šta je root zona Root zona je polazna tačka DNS sistema. Sadrži podatke o svim postojećim TLD domenima i pokazuje gde se nalaze njihovi autoritativni DNS serveri. Sadržaj root zone održava [IANA](https://www.iana.org/domains/root), funkcija koju operativno obavlja ICANN. Root DNS serveri ne znaju IP adresu svakog sajta na internetu. Oni samo upućuju upite na sledeći korak: ako resolver pita za `example.com`, root server odgovara podacima o autoritativnim serverima za `.com` zonu, a dalji upit se prosleđuje njima. Za root zonu postoji 13 logičkih servera (`a.root-servers.net` do `m.root-servers.net`), implementiranih preko velikog broja fizičkih instanci raspoređenih po svetu. ## Vrste TLD domena TLD domeni se obično dele u tri grupe: generičke TLD-ove, nacionalne TLD-ove i novije ekstenzije koje su uvedene poslednjih godina. Svaka grupa ima svoja pravila registracije i organizaciju koja je administrira. ### gTLD domeni gTLD ([generic top-level domain](https://en.wikipedia.org/wiki/Generic_top-level_domain)) domeni nisu vezani za određenu državu. Najpoznatiji primeri su `.com`, `.org`, `.net` i `.info`. Neki od njih prvobitno su imali određenu namenu: - `.org` za neprofitne organizacije - `.net` za infrastrukturne i mrežne servise - `.edu` za obrazovne ustanove u Sjedinjenim Državama - `.gov` za državne organe Sjedinjenih Država Danas se većina gTLD domena registruje bez strogih ograničenja, dok pojedini (`.edu`, `.gov`, `.mil`) i dalje imaju propisane uslove. ### ccTLD domeni ccTLD ([country code top-level domain](https://en.wikipedia.org/wiki/Country_code_top-level_domain)) domeni su nacionalni domeni država i teritorija. Većina ih ima dva slova i prati listu država po standardu ISO 3166-1. Tipični primeri: - `.rs` za Srbiju - `.de` za Nemačku - `.fr` za Francusku - `.jp` za Japan ccTLD-ovima upravljaju lokalni registri koji sami propisuju pravila registracije, cene i eventualna ograničenja. Domen `.rs` administrira [Registar nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS)](https://www.rnids.rs/). ### Novi TLD domeni Početkom 2010-ih ICANN je pokrenuo program proširenja generičkih TLD-ova (New gTLD Program). Rezultat su stotine novih ekstenzija poput `.app`, `.shop`, `.dev`, `.blog`, `.xyz` i `.online`. Posebnu kategoriju čine takozvani brand TLD-ovi, koje koristi jedna kompanija ili organizacija. Primeri su `.google`, `.apple`, `.bmw` i `.microsoft`. Cilj programa bio je povećanje broja dostupnih naziva i otvaranje TLD prostora za specifične tematske, geografske i kompanijske domene. ## Uloga ICANN-a [ICANN](https://www.icann.org/) (Internet Corporation for Assigned Names and Numbers) je neprofitna organizacija osnovana 1998. godine. Koordinira globalni sistem dodeljivanja imena i numeričkih identifikatora interneta, uključujući DNS root zonu, IP adresne opsege i protokolarne parametre. U domenu TLD sistema, ICANN obavlja više zadataka: - odobrava nove TLD ekstenzije kroz formalne aplikacione procese - koordinira upravljanje root DNS sistemom preko IANA funkcije - akredituje registrare domena i propisuje pravila za njihov rad - održava ugovore sa registry organizacijama koje vode pojedinačne TLD-ove Više o organizaciji, njenoj strukturi i istorijatu može se naći na [Wikipediji](https://en.wikipedia.org/wiki/ICANN). ## Registry i registrar Iza svakog TLD-a stoje dve različite uloge: registry i registrar. Registry je organizacija koja održava autoritativnu bazu svih domena u jednom TLD-u i operiše njegovim DNS serverima. Za `.com` i `.net` ulogu registra obavlja kompanija Verisign. Za `.rs` to je RNIDS. Registrar je kompanija preko koje krajnji korisnik registruje domen. Registrar komunicira sa registrom odgovarajućeg TLD-a, najčešće preko EPP protokola, i u registry bazi upisuje podatke o vlasniku, kontakt informacijama i autoritativnim DNS serverima domena. ## DNSSEC i TLD domeni Većina modernih TLD domena podržava DNSSEC (Domain Name System Security Extensions). DNSSEC dodaje kriptografsku proveru DNS odgovora kako bi se otežali napadi tipa DNS spoofing i cache poisoning. Sama root zona digitalno je potpisana od 2010. godine, a TLD domeni koji podržavaju DNSSEC ulaze u taj lanac poverenja. Kada vlasnik domena uključi DNSSEC, javni ključ se objavljuje u zoni TLD-a, a digitalni potpisi zapisa nastaju na strani autoritativnog DNS servera. Resolver koji podržava DNSSEC može da proveri da podaci nisu menjani usput i da potiču upravo iz autoritativne zone. ## Zašto postoje različiti TLD domeni Različiti TLD-ovi nastali su zbog različitih potreba korisnika, organizacija i država. Glavni motivi su: - geografska identifikacija (`.rs`, `.de`, `.fr`) - organizaciona namena (`.org`, `.edu`, `.gov`) - brendiranje i upravljanje markom (`.google`, `.apple`) - dostupnost naziva domena kada je `.com` varijanta zauzeta - lokalizacija sadržaja i tržišno pozicioniranje Kompanije sa globalnim poslovanjem često biraju `.com` zbog šire prepoznatljivosti. Lokalni biznisi često koriste nacionalne domene poput `.rs`. Tehnički projekti se sve češće odlučuju za nove ekstenzije poput `.dev` ili `.app`, koje implicitno označavaju namenu sajta. ## Zaključak TLD domeni su osnovni deo DNS infrastrukture interneta. Ekstenzije poput `.com`, `.rs` i `.org` nalaze se u root zoni i omogućavaju organizaciju internet adresa kroz hijerarhijsku strukturu DNS-a. Pored tradicionalnih domena, danas postoji veliki broj novih TLD-ova namenjenih različitim organizacijama, državama i projektima. Razumevanje TLD sistema pomaže pri izboru domena, otklanjanju problema sa DNS rezolucijom i čitanju zapisa autoritativnih servera. Pregled svih trenutno aktivnih TLD-ova vodi [IANA u bazi root zone](https://www.iana.org/domains/root/db), koja se ažurira sa svakom promenom u root zoni. ## Izvori - [IANA Root Zone Database](https://www.iana.org/domains/root/db) - [ICANN](https://www.icann.org/) - [RNIDS — Registar nacionalnog internet domena Srbije](https://www.rnids.rs/) - [RFC 1591 — Domain Name System Structure and Delegation](https://datatracker.ietf.org/doc/html/rfc1591)